Зоран Контић: ЗАМРЗИВАЧИ И ПЛАТФОРМЕ

ЗАМРЗИВАЧИ И ПЛАТФОРМЕ

 

Покушаји ургентног одмрзавања конфликта око Косова и Метохије, обилују отровним куршумима у вербалном рату који се тим поводом води. Срећом они остају ћорци када их спознамо пре него што нас погоде.

Па да видимо!

Постоји ли конфликт на КиМ? Не, јер конфликт је сукоб страна око нечега око чега се не слажу. Овде је реч о окупацији дела територије Србије од стране НАТО уз употребу шиптарске националне мањине која, као и раније, уз подршку Турске, потом Италије и Немачке, завршно са КПЈ постаје већина која отима све - од земље до живота, знајући да на то нема право. То знају и Срби па нема неспоразума који узрокује конфликт. У питању су окупација, убиства, терор и отимачина.

То је дакле оно што се „одмрзава“ и потом може кренути у неколико праваца: проширење окупиране територије, легализација окупације, делимична легализација окупације или ослобођење. У ком правцу ће ићи можемо наслутити по томе ко „иницира одмрзавање“... а то су косовски Шиптари, Албанци и њихови НАТО ментори. Шта ће им то када и овако све имају? Јесу ли можда жељни разговора са Србима? Не, већ легализације окупације, коју могу добити само од Србије. Да су жељни разговора, не би дуже од века убијали Србе где год стигну а на кућном прагу најрадије. Познато је наиме, па чак и Харадинају, да мртви не разговарају.

Чему толика журба око одмрзавања? Кажу, узалуд се надамо геостратешкој промени у будућности. У праву су, ми јој се не надамо, гледамо је. Коју је то битку или рат НАТО добио последњих 5 година? Да ли привреда САД ствара више него привреде Русије, Кине и Индије заједно као некад или само 25% од тога? Да ли САД наоружавају савезнике ових земаља или Русија наоружава Турску, Грчку и друге? Да ли случајно истог дана у Београд долазе Трампова кћерка и банкар Кнежевић, најмоћнији противник црногорског режима, да би гостовао на РТС-у? Кажу и међународни трибунал у Хагу је признао насилну сецесију Шиптара са КиМ... Лаж. Одлука трибунала је да је декларација (дакле изјава воље) представника Шиптара у тзв. Скупштини КиМ допуштена, јер међународно право не познаје деликт мишљења. Да то није исто што и право на насилну и незакониту сецесију показује и део образложења у коме се помиње да је одговор трибунала на питање Врховног суда Канаде: да ли би сецесија Квебека без сагласности централних власти била легална? Одговор је био не! Дакле, речена лаж погубна је по интересе Србије, без обзира ко је изговара и има ли намеру да помогне Шиптарима или да облати тзв.српску опозицију.

Шиптари имају платформу која, прејудицирајући резултат, обесмишљава преговоре. Тачно! Срби немају платформу, што олакшава преговоре. Нетачно! Србија и не треба да има обзнањену платформу која прејудицира резултат али мора да има страртну позицију за преговоре а то је: уставом регуласини положај КиМ, геноцид над српским народом који траје дуже од једног века у најновијој фази подржан од НАТО-а, НАТО-Шиптарска окупација КиМ, непознат број аутохтоних Шиптара на КиМ, јер се не пописују од када је КПЈ престала да их увози из Албаније и непостојање морално оправданих и међународно-правно утемељених разглога за рат НАТО-а против СРЈ. Без полазне платформе, наши преговарачи почеће као „миртворци“ а завршиће као издајници.

Генерал Мојсиловић тврди да се не разматра војна опција за КиМ где је безбедност стабилна али неизвесна, што значи стабилно неподношљива. Ова изјава свакако доприноси одржавању лажног мира, уколико значи да се не разматра, јер је на време размотрена. У супротном не вреди је разматрати јер ће бити касно. Ваља веровати у прву варијанту, верујући у генералову стручност и ратно искуство па и генетски код онога чије презиме у корену носи име старозаветног јунака, који је свој народ повео из ропства са толико вере да је на том светом путу праведника све могуће,  да се на њега и његове и Бог смиловао пропустивши их кроз морске дубине.

Само преговори воде трајном миру!!!

Разговори-преговори?

Јесу ли то они који се воде под окупацијом уз посредство окупатора? Они који су усред ЦЕФТЕ донели увозне таксе од 100% на српску робу? Они у Бриселу који су, уместо да породе заједницу српских општина, убили српску државу на КиМ, коју до тада ни НАТО бомбе нису успеле да докусуре? Јесу ли то они преговори у којима са једне стране стола седе НАТО убице и трговци људским органима, са друге представници њихових непризнатих жртава а посредују ментори и подстрекачи оних првих?

Сећа ли се неко повлачења тада братских војски Србије и Црне Горе око Скадра 1912.године? И тада су шиптарски ментори отерали Србе из некадашње престонице обећавши скадарским Србима слична права која би тобож требала да им донесу и данас „одмрзнути преговори“? Срби одоше а од тих права реализовано је само једно: да скадарски Срби постану Албанци на својој земљи а у туђој држави која и даље ждере српске земље и људе. Тако је то када српске војске нема ни на терену ни у споразуму. Да ли су то они преговори у које ми морамо а они ако хоће, ми немамо а они имају алтернативу, ми смо грешили а они нису, ми се извинили а они прете, они у чврстом загрљају својих савезника, ми неутрални у односу на наше, НАТО официри у нашем Генералштабу, Руси спасиоци у хангару крај Ниша? Ми постиђени и уплакани, они зверски искежени, они прете ратом а ми безусловним миром? Да ли су то они у које Шиптари улазе са платформом а ми бежимо од улоге Савета безбедности УН, Резолуцију 1244 помињемо више као историјски догађај а не међународно правну чињеницу? Да ли су то они преговори у којима, не помињући ову Резолуцију и пријем СРЈ у УН којим је признат њен Устав у којем је КиМ део Србије а Резолуција се односи на ту државу и Србију као њеног сукцесора?

Ко заправо не преговара: ми или они? Они кажу шта год хоће а ми не кажемо ни шта нећемо. Једино хоћемо безусловни мир. Под окупацијом. Пошто нам је такав „мир“ већ даровао Милосрдни Анђео, шта би оваквим „преговорима“ још могли да добијемо? Нобела? Коме часном то треба?

 

Зоран Контић,

Заменик председника

Удружења "Српски одговор"