ШТА АКО ШИПТАРИ НАПАДНУ…

Ових дана се у јавности много шпекулише шта ће, или да ли ће Србија нешто конкретно предузети и да ли ће добити руску војну помоћ, уколико Шиптари покушају да војним путем постигну оно што нису успели без употребе оружја. Наиме, у време предаје севера Косова 2013.г. кроз српску реализацију ткз. „Бриселских споразума“, Русија још није била довољно војнички јака и опремљена за већи (тотални) оружани сукоб са Западом. У међувремену, околности су се драстично промениле у корист Русије. Увођењем технолошки супериорног ракетног наоружања и авијације, уз кинеска и индијска привредна леђа, Русија постаје способна за успешну локалну војну интервенцију широм света. То су показали рат у Украјини и Сирији и догађаји у Венецуели.

Са друге стране, јачање позиције председника Трампа у политици САД, отвара њему већи маневарски простор за реализацију предизборних обећања. А то је привредно јачање самих САД, чији сопствени ресурси почињу да их чине све више самодовољним за опстанак и прогрес и стварају услове за велике уштеде у садашњем расипању на улогу „светског полицајаца“ и за рачун реално непотребних НАТО структура.

Трећи фактор су збивања око „Брегзита“. Улога Стива Бенона, Трампове десне руке за освајање власти, у садашњем напредовању националних снага у ЕУ, указује на позадину наредних догађаја. А то је вероватна Трампова намера да после три века „развласти“ британску Круну као фактичког господара западног света. Иако су глобалистичке снаге оличене у садашњем сазиву британског Парламента покушале да практично онемогуће на референдуму већ изгласан „Брегзит“, избори за ЕУ парламент су показали ко је нови западни газда, о чему сведочи медијски маргинализован и прикриван СТРАХОВИТИ дебакл британских глобалиста. Јер је осведочени „брегзиташ“ Најџел Фараџ, који је само ШЕСТ НЕДЕЉА пре избора основао своју странку добио 29 од могућих 64 мандата, а два века извикивани владајући конзервативци, све са својим британским премијером Терезом Меј, „победнички“ освојили свега 4 (четири) места. Пошто су, такође у протекла два века извикивани лабуристи, добили само 10 (десет) мандата, произилази да је Фараџова „брегзит партија“ дефакто одувала са британске политичке сцене скоро цео садашњи сазив британског Парламента, добивши више него ДВА ПУТА мандата од оног који су бирачи дали до сада водећим странкама! Систематско прикривање ове чињенице широм Планете у још увек светски доминантним глобалистички контролисаним медијима, показује колико је то важно за процену будућег развоја догађаја на Западу.

Као основну препреку за брзо слање веће руске војне помоћи у случају војне угрожености за опстанак Срба и Србије, многи виде чињеницу да је Србија буквално окружена НАТО-државама, уколико се изузме исто тако територијално изолована БиХ. Међутим, при томе се заборавља да је река Дунав међународни пловни пут, којим је могућа несметана директна достава руског војног људства и материјала речним путем. Уколико је то временски споро а неки паметњаковић из суседних НАТО држава покуша то физички да спречи, остаје ваздушни коридор преко Бугарске, чије коришћење сигурно није напад на православну Бугарску, која би се тешко усудила да војно омета прелет моћне руске православне армаде, а која хрли у помоћ угроженој братској Србији. Па и у претходним ратовима, Бугари су увек избегавали да се боре против Русије кад им се појави на границама.

Наиме, имајући у виду новију историју, оправдано је претпоставити да НАТО Бугарска не може бити просторна препрека за могућу војну интервенцију Русије у корист Срба. Исто тако, новија историја нас учи да су великобугарски кругови перманентно изражавали територијалне претензије према ондашњој СФРЈ-републици Македонији, па свакако неће одушевљено бранити глобални интерес НАТО-а, који гарантује територијални субјективитет данашње Северне Македоније.

Пошто је за Трампове САД сигурно много важнија потенцијална војна интервенција у Венецуели од оне у корист некаквих клинтонашки опредељених Шиптара на Балкану, а у Венецуели се на делу види немоћ америчких интервециониста, тешко је претпоставити да ће то покушати на географски и интересно много даљем Балкану. А и тешко да би Немци, Италијани,Турци и Грци дозволили да се америчке јаке војне ефективе (базе у Манхајму, Авиану, Напуљу и Измиру), једине које су близу Балкана, баш употребе у директном војном сукобу против руских трупа које прелазе преко Бугарске да би ушле у Србију.

Дакле, евентуална неефикасност НАТО-а да војно помогне Шиптарима је одличан разлог Трампу да „откачи“ НАТО са америчких јасала и укаже на неспособност „брегзитоване“ британске Круне да буде више икакав значајан фактор у светским збивањима, јер је скоро очигледно да баш та Круна вероватно гура Шиптаре у рат против Срба.

Према томе, ако Шиптари крену у напад на Србе, Руси победнички улазе на Балкан, Трамп остварује своје прокламоване предизборне циљеве, а В. Британији преостаје да само још понегде у Африци лаже своје „мумбе“ (потчињене Црнце) да су Енглези још увек неке светске „бване“ (бели господари).

На крају, усуђујем се да видим будућност у којој је планетарна моћ расподељена између Трампових САД, Руске Евроазијске уније (чији ће привезак постати садашња ЕУ), Кине и Индије. Њима ће се у вероватно догледно време придружити и ојачала Латинска Америка. Развлашћеним и трајно занемоћалим Енглезима ће остати да само глуме у свом игроказу „Мумбе и Бване“, а ми Срби, ако будемо храбри и паметни, заувек ћемо решити своје национално питање уколико се коначно отресемо тих планетарних штеточина и губитника.

Хазар Хазарски