Милан Вилић: ИМА ЛИ И ДАЉЕ РАЗЛОГА ЗА СТРАХ?

ИМА ЛИ И ДАЉЕ РАЗЛОГА ЗА СТРАХ?

 

 

Прође и америчко бомбардовање Сирије... Да поновимо, иако то сви знате: од 103 испаљена пројектила, оборена су 71! Понављам ову чињеницу јер тако слатко звучи... Но, разлог за овај текст је покушај да се проникне у стварне домете и намере супротстављених страна и могућих последица овог догађаја на развој политичке и геостратешке ситуације на Балкану.

Без потребе за понављањима опште фактографије овог догађаја (изузев 103/71, ха,ха) по мишљењу овог аутора кристалисале су се три чињенице:

1) Америчко бомбардовање је било могуће само уз договор са „руским партнерима“ у строго задатим и дефинисаним оквирима. Американци су могли да се размахну тачно толико, колико им Руси допусте. Тачније речено, апсолутни господари ситуације су Руси а не Американци.

2) Сиријска страна је имала, уз асистенцију Руса, могућност да вежба своје снаге противваздухопловне одбране остваривши количник 103/71, извргавајући бламажи америчку војну моћ, чије ће последице бити дугорочне на светској политичкој сцени. Због ове чињенице, амерички бес миксован страхом, могао би довести до непредвидивих акција у блиској будућности, уколико се главе не „охладе“.

3) Као одговор на америчку акцију, руска страна је испоручила ракетне системе С-300 Сирији, после десетогодињег одуговлачења због раније постигнутих договора са Американцима. Тиме долазимо и до поенте ове војне и геополитичке игре. Израелци више неће моћи да некажњено оргијају изнад сиријског неба! Тиме им се страховито компликује и могућност могућег нуклеарног удара на Иран, који Израел може да изведе само са својим ратним ваздухопловством, јер нема ракетне носаче дугог домета којима би могли да досегну Иран. Жаргонски речено, путинова „финта“ је успела... што би наш народ рекао: упецали су се као сом на бућкало.

Последично, можемо да видимо да се западни, медитерански приступ Блиском Истоку, затвара све јаче а северни је за сада колико-толико затворен развојем руско-турских односа, који још нису до краја утемељени али за сада имају перспективу. Нешто ми се јавља да ће следећа руска прича бити у Египту који контролише Суецки канал и приступ западних земаља индијском океану.

Балканска игра

Само да потсетим: креатор и носилац западне политике је англо-ционистичка клика у последње време дефинисана као „дубока држава“. Ова разбојничка банда вековима води паразитски начин живота и није вољна да га мења ни по коју цену. И у тој чињеници се и скрива главна опасност по светски мир и стабилност. Но, како је је покушај у Сирији показао да је много ратне реторике и дреке дало никакав резултат, односно по мишљењу овог аутора потпуно негативан, развој игре ће да следи на неком другом месту и са већ опробаним рецептима. Наиме, директан покушај застрашивања Русије са циљем да се она повуче, није дао резултат а показао се и као изузетно опасан. Готово сам сигуран да ће се поново вратити сукобљавању са Русима преко својих сателита-посредника, јер се неће смирити док их негде не „угризу“.  Где је то лакше извести него на Балкану или Украјини. Па, да се спремимо... наставак следи!

 

Милан Вилић,

Секретар Удружења „Српски одговор“