САВЕЗ СРПСКИХ ОПШТИНА ЈЕ МОГАО ДА БУДЕ ФОРМИРАН ЈОШ 2010.Г. СА ИСТИМ МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИМ СТАТУСОМ КОЈИ ИМА ЛАЖНА ДРЖАВА „КОСОВО“

САВЕЗ СРПСКИХ ОПШТИНА ЈЕ МОГАО ДА БУДЕ ФОРМИРАН ЈОШ 2010.Г. СА ИСТИМ МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИМ СТАТУСОМ КОЈИ ИМА ЛАЖНА ДРЖАВА „КОСОВО“

Данас се много говори о томе ко је са српске стране крив за оно што се сада дешава око Косова и Метохије. Редакција „Српског одговора“ је дошла до текста из 2010.године чија садржина и судбина баца доста светла на ту расправу.

Наиме, одмах по објављивању Одлуке Међународног Суда правде у Хагу, група виђенијих Срба са Космета, заједно са пријатељем из Београда (имена су позната Редакцији), који је написао доле наведену Декларацију о проглашењу независности српских општина од самопроглашене државе „Косово“, покушала је да методом правне аналогије, заштити у потпуности српски национални интерес на Косову и Метохији. Декларација је прочитана и акламацијом усвојена у лето 2010.г. на Свенародном збору у Косовској Митровици коме је присуствовало више од 20.000 Срба са КиМ. Одмах потом су уследиле координисане претње и из Београда и из Приштине челницима Срба са Космета да од Декларације одустану. То се и десило, па су организатори прихватили да се лажни извештај са Збора објављен у „Блицу“, прихвати као истинит. 

 

Текст декларације:

Савез општина  Аутономне Покрајине Косово и Метохија изабраних и конституисаних у складу са правним системом Републике Србије, у даљем тексту СОАПКИМ, на својој седници одржаној __________ 2010. године у Косовској Митровици, ПОЛАЗЕЋИ ОД НЕСПОРНИХ ЧИЊЕНИЦА:

1. Да Резолуцијом бр. 1244 Савета Безбедности Организације Уједињених Нација, територија Аутономне Покрајине Косово и Метохија НИЈЕ ИЗУЗЕТА из састава територије Републике Србије;

2. Да Резолуцијом бр. 1244 Савета Безбедности Организације Уједињених Нација НИЈЕ ЗАБРАЊЕН рад органа локалне самоуправе изабраних и конституисаних у складу са правним системом државе Србије,

КОНСТИТУИШЕ СЕ КАО НАЈВИШИ ОРГАН ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ГРАЂАНА СРБИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА, СА СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ.

            У својству највишег органа локалне самоуправе грађана Србије на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија, СОАПКИМ као ИЗРАЗ СУВЕРЕНОГ ПРАВА ГРАЂАНА СРБИЈЕ КОЈЕ ПРЕДСТАВЉА ДОНОСИ СЛЕДЕЋУ

                                                                      Д  Е  К  Л  А  Р  А  Ц  И  Ј  У

О НЕЗАВИСНОСТИ ТЕРИТОРИЈА ОПШТИНА ИЗ САСТАВА СОАПКИМ-а ОД ТВОРЕВИНЕ КОЈУ СУ ЊЕНИ СТВОРИТЕЉИ НАЗВАЛИ "Република Косово"

-На основу следећих ставова:

I)  СОАПКИМ констатује да је ткз. "Република Косово" проглашена 17. фебруара 2008. године од стране једне групе дотадашњих грађана Републике Србије, који су на седници свог представничког органа у Приштини тако одлучили усвајајући своју ткз. "Декларацију о независности Косова".

II) СОАПКИМ констатује да је група дотадaшњих грађана Републике Србије у Приштини 17. фебруара 2008. године донела своју ткз. "Декларацију о независности Косова" без претходне одлуке о сагласности са тим актом саме Републике Србије, чија је то територија, као и без претходне сагласности са тим актом самог Савета безбедности Организације Уједињених Нација, који је одлучио својом Резолуцијом 1244 да привремено преузме управљање том територијом. Дакле, СОАПКИМ констатује да је група дотадaшњих грађана Републике Србије у Приштини 17. фебруара 2008. године донела своју ткз. "Декларацију о независности Косова", БЕЗ ФОРМАЛНО-ПРАВНОГ ОСНОВА ЗА ТАКАВ АКТ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ. У супротном, Међународни суд правде у Хагу, не би у својој Одлуци од 22. јула 2010. године прво констатовао да је НАДЛЕЖАН, па тек онда одлучио да ова ткз. "Декларација о независности Косова" није у супротности са међународним правом. Да је ткз. "Декларација о независности Косова" у дану свог доношења имала формално-правни основ у међународном праву, Међународни суд правде у Хагу би одмах одлучивао да ли је тај акт у складу са међународним правом, а не би, као што је тај Суд учинио, ДОНЕО ОДЛУКУ ОПШТЕГ КАРАКТЕРА, КОЈА ЈЕ ПО ПРАВНОМ АУТОМАТИЗМУ, ИЗВОР МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

III) СОАПКИМ констатује, да ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНО од групе дотадaшњих грађана Републике Србије која је у Приштини 17. фебруара 2008. године донела своју ткз. "Декларацију о независности Косова", СОАПКИМ-ова "Декларација о независности територија општина које чине СОАПКИМ од творевине коју су њени створитељи назвали "Република Косово"" има формално-правни основ у извору међународног права, који јесте Одлука Међународног суда правде у Хагу од 22. јула 2010. године. Наиме, ако је декларација коју је донела у свом седишту једна група тадашњих грађана Републике Србије са пребивалиштем у Аутономној Покрајини Косово и Метохија 17. фебруара 2008. године у складу са међународним правом, онда је и декларација коју у свом седишту  доноси друга група грађана Републике Србије са пребивалиштем у Аутономној Покрајини Косово и Метохија _________ 2010. године, такође по аналогији, у складу са међународним правом, које се на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија ДИРЕКТНО примењује сходно Резолуцији бр. 1244 Савета Безбедности Организације Уједињених Нација.

IV) СОАПКИМ констатује да географски појам "Косово" и географски појам "Косово и Метохија" самим именом не могу означавати исту територију и да територија на коју претендује ткз. "Република Косово" не може по аутоматизму бити читава територија Аутономне Покрајине Косово и Метохија, као саставног дела територије Републике Србије, који је као географски појам једини међународно-правно признат пријемом тадашње Савезне Републике Југославије (чија је федерална чланица била садашња Република Србија) 2000. године за пуноправну чланицу Организације Уједињених Нација.

V) СОАПКИМ, због става IV, констатује да територије својих општина не издваја из територије  Аутономне Покрајине Косово и Метохија, све док је ова територија у међународно-правном смислу део територије у саставу Републике Србије, јер за сада ЧАК НИЈЕ ЈАСНО У МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНОМ СМИСЛУ, ни шта је географски потенцијална територија те ткз. "Републике Косово", нити се сад зна ДА ЛИ, И КАКАВ она може да добије међународно-правни статус  у односу на Републику Србију.

VI) СОАПКИМ констатује да су од 1999.г. па све до данас, почињени небројени акти најгорег насиља према припадницима, нарочито српске националности, чији виновници нису пронађени нити адекватно кажњени за своја злодела. Непоправљиве су последице страшног, готово Библијског, погрома од 17. марта 2004. године, када су грађани Србије, нарочито српске националности, брутално пребијани и убијани а њихова имовина пљачкана и спаљивана, док је више од стотину сакралних објеката Српске Православне Цркве тешко оштећено или потпуно уништено, међу којима и они под заштитом УНЕСКО-а. Као резултат етничког чишћења неалбанаца и геноцидног понашања албанских власти у Приштини, више стотина хиљада грађана Републике Србије неалбанске националности протерано је са својих многовековних станишта. Њима је физички онемогућен чак и и приступ гробљима предака, која се ситематски уништавају, са очигледном намером да се уклоне сви материјални докази о постојању неалбанаца на овим просторима. На делу је и масовно албанско фалсификовање опште историје у овом региону, које се силом намеће и у школској настави.

VII) СОАПКИМ истиче, да без обзира на појединачна признања те "државе" из прагматичних разлога, ткз. "Република Косово", створена као резултат геноцида према неалбанцима, нема никада право на међународно-правни субјективитет, јер је геноцидна творевина.

VIII) СОАПКИМ констатује, да за разлику од Републике Србије, коју данас предводе људи неоптерерћени ратним збивањима у прошлим деценијама, у ткз. "Републици Косово" одлучујућу реч имају управо људи који су у том периоду несумњиво починили тешке злочине. Ткз."премијер" ткз. "Владе Косова" је вишеструки убица, са надимком "Змија", правоснажно осуђен у Београду на 20 година робије за своја злодела. Ткз. "министар унутрашњих послова" ткз. "Владе Косова" је 1999. године основано осумњичен да је буквално отсекао главу српском рањеном војнику Милошевићу и за то дело никада није процесуиран. Итд. У "држави" коју воде такви "кадрови", оптерећеној хипотеком безбројних неразјашњених и некажњених најсуровијих злочина који превазилазе нормалан људски ум, НЕМА НИ НАЈОСНОВНИЈЕГ БЕЗБЕДНОГ ЖИВЉЕЊА ЗА ОНОГ КОЈИ НИЈЕ АЛБАНСКИ ШОВИНИСТА. Непрестани терор на етничкој основи коме су изложени сви они који не прихватају ткз. "Републику Косово", представља по аналогији, исти разлог за отцепљење од такве творевине, које су незадовољни некадашњим тобоже лошим односом Републике Србије према њима, наводили управо творци "Републике Косово".

 

СОАПКИМ ПРОГЛАШАВА:

А) Независност територија општина у саставу СОАПКИМ-а од творевине коју су њени створитељи назвали "Република Косово";

Б) Да је неважећи и правно ништаван сваки правни пропис органа ткз."Републике Косово" на територији општина у саставу СОАПКИМ-а;

В) Да је на територији општина у саставу СОАПКИМ-а на снази само правни систем Републике Србије и прописи које доноси УНМИК и други органи у складу са Резолуцијом бр. 1244 Савета Безбедности Организације Уједињених Нација а који нису у супротности са правним системом Републике Србије;

Г) Пожељним присуство међународних снага војске и полиције на територији општина у саставу СОАПКИМ-а као неопходног гаранта безбедности грађана који ту живе. Такође тражи значајно повећање њихових ефектива на целој територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија ради заштите од непрестаног терора етнички острашћених албанских шовиниста који су одавно превазишли своје нацистичке узоре;

Д) Да подржава све напоре државних органа Републике Србије за очување територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија.

--На основу одлуке Међународног суда правде у Хагу од 22. јула 2010. године СОАПКИМ сматра да  SUI  GENERIS  мора имати бар исти међународно-правни статус као и ткз. "Република Косово". Због тога захтева да на свим међународним преговорима о питањима везаним за територију Аутономне Покрајине Косово и Метохија и будући живот на њој, СОАПКИМ-ови представници имају бар исти статус као и представници ткз. "Републике Косово". У противном, СОАПКИМ  као израз суверене воље грађана Републике Србије који га чине,  ПРОГЛАШАВА  ТРАЈНО  НИШТАВИМ ТЕ РЕЗУЛТАТЕ, чак иако те резултате под принудом чланице СОАПКИМ-а морају у пракси да спроводе.

У Косовској Митровици,

__________ 2010.године                                         Председништво

                                                                                            СОАПКИМ-а

Достављено:

-Савету Безбедности Организације Уједињених Нација;

-Генералној Скупштини Организације Уједињених Нација;

-Председнику Републике Србије;

-УНМИК-у;

-Као тестамент упућујемо Будућим покољењима Народа Српског.