АНТИСРПСКО ПИСМО ЕВРОПСКЕ ОСМОРКЕ САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ УН

Председник Вучић је увези последње седнице СБ УН указао на неко антисрпско писмо „Европске осморке“. Та „осморка“  није урадила ништа ново у односу на оно што је урадила још 2008.г. За оне који нису кратког памћења, те године је под ултимативним притиском ЕУ, ЕСЕНЦИЈАЛНО ПРОМЕЊЕНО питање које је Србија упутила, преко УН,  Међународном суду правде у Хагу, чиме је отворен пут западној пропагандној машинерији за промовисање ткз. „косовске независности“. Дакле, уместо да питање Србије буде сагласно ономе које је упутио Врховни суд Канаде о независности Квебека и добио одговор „да је отцепљење Квебека без сагласности матичне државе Канаде у СУПРОТНОСТИ СА МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ“, Србија је упутила питање „да ли је ДЕКЛАРАЦИЈА О НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА у супротности са међународним правом?“  Наравно, ниједна декларација, као акт мишљења, није у супротности са међународним правом, али њена РЕАЛИЗАЦИЈА, у виду ОТЦЕПЉЕЊА, јесте! Та само привидна „финеса“ крије комплетну стратегију малих „свршених чинова“, коју већ деценијама примењују српски непријатељи.

Другим речима, играјући улогу стабилног, разумног и коректног партнера, „који не реагује на сулуде потезе противника“, Србија на дуже стазе стално губи корак са својим непријатељима, прихватајући њихове неправне, нецивилизоване и провокативне потезе као нешто са чим се на делу треба помирити. Дакле, у српским медијима се непрекидно промовишу некакве „одлуке“, „резолуције“ (још и уз њихова образложења!?) ткз. „косовских државних органа“, од чије непроменљивости би сада Србија требало да пође у даљим преговорима, прихватајући их као „свршен чин“, јер тобоже иза тога стоје моћне западне државе а „ми смо тако мали“.

Међутим, нигде се у Србији не истиче да и држава Србија може да истури на исти начин, исто такве папирно-вербалне аргументе, али супротне оним шиптарским.

Према томе, није довољно да Дачић јавно изјави да Шиптари могу резолуцију њихове ткз. „Скупштине Косова“ о преговорима са Србијом „само да окаче о клин у холу њихове „Скупштине““. Иначе, својеврсна бесмислица је у том папиру да „Србија и Косово треба да размене међусобна признања“, као да Србији, КОЈУ ПРИЗНАЈЕ ЧИТАВ СВЕТ (и пријатељи и непријатељи) треба некакво „признање“ шиптарских одметника. Због тога је неопходно учинити и конкретан државни потез Србије, који ће такву шиптарску агресивну реторику учинити беспредметном у међународној јавности. Дакле Скупштина Србије, као највиши орган ПРАВЕ државе Србије, треба да донесе своју кратку Резолуцију, са свега две тачке:

1. Обавезује се преговарачки тим Србије у разговорима са привременим институцијама у Приштини, да у складу са Уставом Србије,  може да преговара само о степену аутономије територије Покрајине Косово и Метохија у САСТАВУ СРБИЈЕ.

2. На основу одредби међународног права,  држава Србија може да  употреби своју војску и полицију на ЧИТАВОЈ својој територији, укључујући и Покрајину КиМ, уколико неко силом оружја угрожава живот и имовину њених становника.

Тачка! Нека они даље доносе некакве своје „одлуке“, „резолуције“ итд. а Србија, презриво и без коментара, само треба одмах да спречи средствима правне државе промоцију тог људског отпада у нашој јавности.

Уколико руководство Србије настави да толерише агресивну промоцију шиптарске пропаганде у нашим домаћим медијима (јер ван Србије је тешко пронаћи неке које овакво медијско ђубре привлачи), онда то може да има највероватније само два значења. Или је жеља да се српска јавност мотивише и припреми за неминовни оружани обрачун са шиптарском разбојничком бандом на КиМ, ИЛИ..

Можда је у питању жеља да се преувелича моћ Харадинаја, Тачија, Весељија и њихове банде уз истовремено наглашавање тобожње немоћи Србије, па да већина Срба преломи: „Доста бре са овим терором, дајте им ту НЕЗАВИОСНОСТ коју траже, па да нас оставе на миру!“ Нажалост, то може да иде једино уз ону „ситницу“ да нас ни после тога неће оставити на миру, СВЕ ДОК НЕ УНИШТЕ СРПСТВО!!!

 

Хазар Хазарски